Као што сви знамо, у амбалажи хране се користе три врсте пластичних производа: поливинилхлорид, полиетилен и полистирен. Користи се за кратко време да држи уље за кување, што није штетно за здравље људи. Међутим, њихово коришћење за дуготрајно кување уља може контаминирати храну и нанети штету људском телу.
То је зато што такве боце имају карактеристике високе прозирности, лаког старења, итд., Које су снажно мирисне дејством кисеоника, озона и ултраљубичастих зрака у ваздуху и старењем самог полимера, ако се користе дугорочно складиштење јестивог уља, лако је направити ове намирнице су се погоршале.
Поред тога, елементарни винил хлорид у поливинилхлориду није само токсичан, већ се лако разграђује у киселинама и уљима да би се таложио високо токсични хлороводоник и хлор, а пластификатори додани поливинилхлориду, као што су фталати, токсичан је и олово, кадмијум и органотин који се користе као стабилизатори су све токсичне хемикалије, које су високо токсичне и лако растворљиве у уљима и мастима. Иако је пластични полистирен мало токсична супстанца, његов састав је токсичан за стирен и испарљиве компоненте као што су етилбензен и кумен, а врло је растворљив у уљима и мастима. Сам пластични полиетилен није токсичан. Међутим, када дође у контакт са масти и уљима, може да разложи нискомолекуларна једињења. Ови нискомолекуларни елементи су растворљиви у уљима и могу изазвати токсичност.
